Malog Adama majka je ostavila u porodilištu, ljubav oca je sve što ima: Komšije se udružile da im pomognu

Foto: Privatna arhiva

Preslatkog dečaka Adama Petrovića, koji ima 20 meseci, majka je ostavila u porodilištu. Njegov otac Aleksandar od početka je detetu sve što ima, trudeći se da mu, pored roditlejske ljubavi pruži i normalne uslove za odrastanje.

Ipak, okolnosti su htele da ova skromna porodica ostane bez krova nad glavom. Banka im je oduzela porodičnu kuću u Bajinoj Bašti, te su morali da se presele u Niš, gde sada žive kao podstanari. Podstaknuti životnom pričom Aleksandra i malog Adama, komšije su odlučile da se ujedine i pomognu im.

– Kada se rodio moj Adam, njegova majka ga je ostavila u porodilištu. Od tada vodim sam brigu o njemu i borim se sam. Moj otac je preminuo, a majka mi je teško bolesna, tako da nemamo podršku od familije – počinje priču za naš portal Aleksandar.

Kako kaže, najveća želja mu je da „stane na noge“, izbori se da njegovo dete ima normalan život i postane dobrar čovek.

– Borba je veoma teška i bez ovih dobrih ljudi ne znam šta bih. Moj pokojni otac je ima fabriku u Bajnoj Bašti, podizao je kredite i banke su nam uzele svu imoviinu. Kuća u kojoj smo živeli Adam i ja je takođe oduzeta, pa sam došao u Niš da živim i da se borim. Imam malo registrovano poljoprivredno gazdinstvo, planiram da prodajem domaće voće i povrće i domaće proizvode. Sam plaćam kiriju za kuću i privatni vrtić, jer u državni ne mogu da ga upišem, i dadilju vikendom. Hoću da pokrenem svoju priču, da imam za svoje dete i da možemo da preživimo – dodaje Aleksandar.

Boli ga i to što detetova majka, kao i njena porodica, ne žele da čuju za malog Adama.

– Sudski proces treba da se pokrene protiv Adamove majke koja ga je ostavila u porodilištu. Ona treba da se liši roditljeskog prava, mada ja imam faktička sva prava, imam rešenje Crentra za socijalni rad, da sam preuzeo dete, da vodim brigu, da majka nije želela nakon porođaja. Nisam u kontaktu sa njom, ne zanima je ništa, nijednom nije nazvala za vovih 20 meseci da pita kako joj je dete, niti su njeni roditelji ikada nazvali. Sam vodim borbu, sam ga presvlačim, kupam, hranim, pružam mu veliku ljubav, ljubav i oca i majke. Radim dosta, tri meseca sam bio u teškoj nadnici, brao maline i kupine, da bih imao nešto novca da počnem svoj posao.

Na teškom putu im pomaže vera u bolje sutra.

– Adamu sam dao ime po Bibliji, vodim se da pred Bogom budem čovek i tako želim da vaspitam svoje dete. Adam je kršten sa dva meseca, nijednog trenutka nije zaplako tokom krštenja. I ovako je poseban. Prvio dan vrtića je ostao gotovo sve vreme. Voli ljude, stalno je nasmejan, budi se sa osmehom. Trudm se da tako ostane čitav život.

Ipak, Adam i Aleksandar nisu sami. Komšije i ljudi dobrog srca odlučili su da se ujedine i pomognu im da opet imaju svoj siguran krov nad glavom.

Apel da se pomogne malom Adamu i njegovom tati prva je uputila komšinica Milica Bakić zajedno sa još jednom drugaricom. Ona se i obratila redakciji Telegrafa sa željom da cela Srbija čuje za sudbinu malenog dečaka i uključi se da mu pomogne.

– Adam i njegov tata su živeli u Bajinoj Bašti. Doselili su se ovde u Niš, a Adam, sem tate, nema nikoga ko bi mu pomogao u životu, nema dedu, tetku, teču… U jako su teškoj finansijskoj situaciji, otac plaća kiriju, vrtić, sve sam i mislim da im treba naša pomoć  – poručuje komšinica Milica.

Porodici Petrović možete pomoću uplatom na žiro račun:

200 127894809 65

Petrović Aleksandar

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).