[ad_1]
Amerika korporacija za meunarodno razvojno finansiranje imae kljunu ulogu u ekonomskom povezivanju zemalja Zapadnog Balkana i Sjedinjenih Amerikih Drava.
Izvor: EuroNews
Profimedia
Ovakve zakljuke preneli si diplomatski izvori Euronjuza u Vaingtonu povodom predstavljanja nacrta Zakona o demokratiji i prosperitetu na Zapadnom Balkanu koji je zajedno podnela grupa senatora.
Kancelarija DFC-a otvorena je pre dve godine u Beogradu na osnovu sporazuma koji su u Vaingtonu potpisali predsednici SAD Donald Tramp i Srbije Aleksandar Vui, ali njen rad nikada u potpunosti nije zaiveo uprkos najavama da e privrednicima Srbije, kroz grantove te agecnije, na raspolaganju biti 400 miliona dolara.
Kako su naveli, grupa senatora trai od Bele kue da se pojaa uloga i prisustvo DFC-a u Evropi, pre svega na Zapadnom Balkanu i drugim delovima istone Evrope, te da se otvori vie regionalnih kancelarija iji bi cilj bio ekonomsko jaanje ovog regiona. Izvori prenose da je Beloj kui predoeno da, ukoliko eli da ekonomski osnai ovaj region, moraju da postoje kancelarije DFC-a koje bi radile u punom kapacitetu.
Zakon koji je predstavljen prole nedelje, a koji su zajedno pisali republikanski i demokratski senatori predvia i pomo dravama Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije. Stejt departmet bi, prema miljenju senatora, trebalo da prui konkretnu, praktinu pomo Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Kosovu, kako bi se izborile sa korupcijom, ostvarile ekonomski napredak i pribliavanje EU. Kako bi se to obezbedilo bie formirana antikorupcijska jedinica koja bi tesno saraivala sa vlastima na Balkanu.
Postoje tri glavna razloga zato su senatori predloili ovaj Zakon.
„Prvi je zato to ovi senatori smatraju da Balkan treba da bude meu prioritetima spoljne politike Vaingtona. Tokom posete ovom regionu, proletos, shvatili su da u regionu postoji veliki problem sa odlivom mozgova jer budui lideri zemalja ele da napuste te zemlje umesto da ostanu i nau razlog da pokrenu svoje biznise i da uine svoje zemlje jaim i otpornijim i da osiguraju njihov evroski put. Postoji i zabrinutost zbog uticaja Putinove administracije u regionu i shvatili su da taj uticaj jaa od kako je Rusija izvrsila invaziju na Ukrajinu“, navode.
Vlasti u Vaingtonu treba, smatraju senatori da vie panje posvete uticaju Moskve na deavanja u regionu. Putinova administracija, smatraju u Kongresu „spremna je da izazove haos i nestabilnost na Zapanom Balkanu kako bi prikrili neuspehe u Ukrajini“. Zbog toga senatori trae od Bele kue da pomogne regionu kako bi se odupreo Rusiji, iji je cilj, smatraju u Vaingtonu, spreavanje zemalja Zapadnog Balkana da postanu lanice EU i NATO.
Iz Vaingtona poruuju da je najvei uticaj Rusije na Srbiju te da tu treba da se usmeri panja Bele kue. Kongres je, kako nam je reeno, ohrabren reakcijom Beograda na poetku rata u Ukrajini, kada je Srbija podrala rezolucije UN i osudila poteze Rusije. Takvu reakciju, kako su nam rekli, Vaington nije zaboravio, ali sada Beograd trebad a pokae odlunost.
„Srbija treba da odlui da li svoju budunost vidi u kratkoronim partnerstvima sa predsednikom Putinom ili u prosperitetnim odnosima sa EU“, stav je amerikih senatora, koji je preneo Euronjuz.
Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, kau nai izvori iz Vaingtona, treba da pomogne Srbiji ali i regionu da se oslobode Ruskog uticaja, pre svega kada su u pitanju ekonomija i energetika. Kako je istakla demokratska senatorka Din ejhin u predstavljanju ovog nacrta na svojoj veb stranici, „usred ni sa im izazvanog rata Rusije u Ukrajini i Putinovih jasnih ambicija da iri zloudni uticaj irom Istone Evrope, odnos SAD sa Zapadnim Balkanom je kljuan“.
„Novi dvostranaki zakon jaa trgovinu i investicije izmeu SAD i Zapadnog Balkana, dok se bori protiv korupcije, kroz usvajanje posebnog zakona za sankcije protiv destabilizirajuih aktera. Sve to otvara put irim evroatlantskim integracijama“, rekla je ona.
Osim ejhin, nacrt su podrali i republikanski senator Roder Viker, kao i senatori Dik Durban, Tom Tilis, Kris van Holen, Ben Kardin i Kris Marfi. Upravo su ejhin, Tilis i Marfi jo u aprilu, samo nekoliko nedelja poto je na dunost ambasadora SAD u Srbiji stupio Kristofer Hil, posetili Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu to je bio, kako su tada ocenjivali analitiari, jasan znak angaovanije politike SAD prema regionu.
Vraanje fokusa na Zapadni Balkan
Da e se moda posebna panja posvetiti Srbiji, koja se zbog rata u Ukrajini nala u posebno osetljivoj poziciji, govorilo je i samo imenovanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu. Ovaj iskusni diplomata „prekinuo“ je penziju i poeo mandat u jeku krize koja je zahvatila Evropu. Vai za dobrog poznavaoca regiona i oveka koji ima „visok nivo odnosa“ sa amerikim dravnim sekretarom i sa predsednikom SAD.Nekoliko nedelja nakon njegovog dolaska u Beograd je stigao o niz amerikih zvaninika, nakon senatora ejhin, Tilisa i Marfija, u poseti Zapadnom Balkanu boravila je i Karen Donfrid, pomonica dravnog sekretara SAD iz Biroa za evropske i evroazijske poslove.
„Praktino od momenta kada je doao na vlast dodatno se pojaao fokus na ceo region, tako da je rat u Ukrajini samo ubrzao ve postojee trendove koji postoje u amerikoj spoljnoj politici za ovaj region, da ga vie privuku ka Zapadu i u politikom, i u energetskom smislu“, rekao je ranije za Euronews Srbija Dimitrije Mili, programski direktor organizacije Novi trei put koji je dodao da s obzirom na to da nacrt zakona dolazi sa obe strane, od predstavnika obe partije, da je vea verovatnoa da e on na kraju i da bude usvojen.
Pratite nas na naoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i ukljuite se u nau Viber zajednicu.
[ad_2]
Source link